некако, не знам како, поминале 10 години откако го почнавме овој блог. дури не ни размисливме убаво што и како ќе правиме кога го почнавме. да се отвори блог беше лесно и еден ден во март 2009та сликавме една пита со овесни снегулки и мед, јас го напишав рецептот и блогот почна.
понекогаш сакате брз десерт, без вклучување рерна, ниту микробранова. овој чизкејк во чаша се прави без печење, можете да направите само една или две чаши, а можете и да го дуплирате рецептот (или триплирате) и да подготвите повеќе чаши за повеќе луѓе.
не знам зошто почесто не правам вакви едноставни рецепти. можеби изгледа како многу работа и како да е комплицирано кога ќе ги видите шненоклите, ама толку едноставно и брзо се прават. и не знам што ми е повкусно, дали жолтиот крем или белите кнедли. особено кога се убаво оладени во фрижидер. од истите секојдневни состојки како млечникот, а целосно друг резултат. посебно вкусни направени со свежи селски јајца од “наша фарма“.
ова едноставно благо мајка ми порано многу често го правеше. а и моите две баби, само имаа различни рецепти. едната вака, само од млеко, јајца и шеќер и го викаше и јајчаник, а другата со кори. тој рецепт со кори го немам, ама баш сакам да го најдам. а ваквиот млечник, ладен, од фрижидер, мене ми е повкусен и од сладолед.
уште еден ванилест сладолед, овој пат ишаран со печени вишни.
решив оваа година често да правам сладоледи. ова е првиот, го снема за еден ден. рецептот е на мајка ми и од него се добива најмазниот и најкремаст сладолед, а може да послужи како основа за многу вкусови. јас овде додадов семчиња од стапче ванила, за поизразен ванила вкус, и искршено темно чоколадо со бадеми и лешници.
не знам дали им треба претставување на ванилиците, верувам дека сите ги знаете. баба ми често ги правеше, користејќи како калап мала чашка за ракија. го немам нејзиниот рецепт, па затоа го следев овој, на ана од блогот prstohvat soli. нејзините изгледаат исто како оние на баба ми, и јас не сменив ништо во правењето и излегоа совршени.